logo-beli

Soba 8 – Paja Jovanović

Big bed

Veličina apartmana: 23,85 m2

Soba koja nosi naziv po Paji Jovanoviću, najpoznatijem srpskom slikaru rodom iz Pančeva, jedinstvena je kao i slikar sam – pozivajućoj udobnosti kojom odiše ćete se vraćati iznova i iznova.

Soba poseduje samo kupatilo. Soba poseduje ležaj namenjen za jednu ili dve osobe (1 ili 2).

Sadržaj apartmana:

  • Ogledalo
  • Fen
  • Kanta za otpatke
  • Plafonjera
  • Držač
  • WC četka
  • Peškir za kupanje
  • Peškir za ruke
  • Stopa
  • Lavabo
  • WC šolja
  • Čaša
  • Kuka za garderobu
  • Ormar
  • Ogledalo
  • Slika
  • Zavesa
  • Draperija
  • Sef
  • Foteljica
  • Radni sto
  • Lampa
  • Krevet
  • Noćni stočić
  • Fotelja
  • Mini bar
  • Vešalica
  • Jorgan
  • Jastuk
  • Bade mantil
  • LED TV
  • TV upravljač
  • Kanta
  • Bagažer
  • Čaše za vodu
  • Stočić
  • Otvarač za flaše
  • Papuče
  • Pribor za šivenje
  • Pribor za pisanje
  • Pribor za čišćenje obuće
  • Ogledalo
  • Fen
  • Kanta za otpatke
  • Plafonjera
  • Držač
  • WC četka
  • Peškir za kupanje
  • Peškir za ruke
  • Stopa
  • Lavabo
  • WC šolja
  • Čaša
  • Kuka za garderobu
  • Ormar
  • Ogledalo
  • Slika
  • Zavesa
  • Draperija
  • Sef
  • Foteljica
  • Radni sto
  • Lampa
  • Krevet
  • Noćni stočić
  • Fotelja
  • Mini bar
  • Vešalica
  • Jorgan
  • Jastuk
  • Bade mantil
  • LED TV
  • TV upravljač
  • Kanta
  • Bagažer
  • Čaše za vodu
  • Stočić
  • Otvarač za flaše
  • Papuče
  • Pribor za šivenje
  • Pribor za pisanje
  • Pribor za čišćenje obuće

PAJA JOVANOVIĆ

Paja Jovanović je rođen 1859. godine u Vršcu. Jedan je od najvećih srpskih slikara i prvi  koji je stekao svetsku slavu. Tipičan je predstavnik akademskog realizma, majstor za detalje, umetnik na čijim platnima ljudi oživljavaju. U svom životu dugom 98 godina naslikao je neverovatan broj slika, na kojima se našao običan balkanski narod i njegovi običaji, ali i ugledni  ljudi čiji portreti odišu gospodstvenošću.

Talenat Paje Jovanovića je uočen vrlo rano i kao jedan od najboljih studenata slikarstva, Akademiju u Beču je završio za tri godine. Za sliku „Ranjeni Crnogorac“ je dobio prvu nagradu bečke Akademije i carsku nagradu u vidu stipendije, a nekoliko godina kasnije je sklopio ugovor sa londonskom galerijom Frenč, po kome je bio u obavezi da za ovu kuću slika motive iz života balkanskih naroda.

Tako je počela njegova prva slikarska faza koju su obeležile žanr scene. Slike iz ovog perioda su živopisne, pune boja i ljudi u narodnim nošnjama, a prikazivale su Balkance kako rade, zabavljaju se, žive, a neke od najpoznatijih iz tog perioda su “Guslar”, “Igrač s mačevima”, “Crnogorska krčma”, “Kićenje neveste”, “Boj petlova”…

Paja Jovanović je postao slikar kome se ceo svet divio, a bio je cenjen i u Srbiji, pa je već sa 29. godina postao član srpske kraljevske akademije, najmlađi u njenoj istoriji. Imao je 27 godina u vreme kada je pripremana tradicionalna Milenijumska izložba u Budimpešti. Crkveni sabor je od njega poručio čuvenu sliku “Seoba Srba”, kako bi bio zastupljen i srpski narod i kako bi bila poslata poruka da je ovaj narod došao u Vojvodinu pod vođstvom Arsenija Čarnojevića na poziv asutrougarskog cara da brani granice njegovog carstva. Međutim, umesto ove slike izložen je „Vršački triptih“, jer je Sabor imao primedbu na prvu verziju slike zato što Srbi nisu jasno predstavljeni kao vojna sila, već kao običan narod koji izgleda kao da se povlači pred Turcima.

Slikar je počeo da radi drugu verziju slike, ali nije uspeo na vreme da je završi za veliku izložbu. Ovo platno na kome je ženu sa detetom u naručju zamenio ratnik na konju, umesto stada ovaca naslikani su vojnici, a episkopu koji stoji pored patrijarha Čarnojevića III je u ruke je stavljen svitak sa zlatnim carskim pečatom, kojim se srpskom narodu garantuju privilegije, stiglo je u Zagreb, da bi se potom vratilo u Srbiju, i danas krasi salu u kojoj zaseda Sinod Srpske pravoslavne crkve.

Sa ovom slikom je počela druga faza u stvaralaštvu Paje Jovanovića, koju karakterišu istorisjke slike u stilu akademskog realizma. Slikar je nastavio da radi na prvom originalu “Seobe Srba”, ali je izvodio i skicu za platno manjih dimenzija u istoj kompoziciji, u kojoj je zadržao glavne likove iz prvog plana, dajući im autoritativniji izraz i vraćajući stare likove. Drugi original je sedamdesetih godina prošlog veka, iz Beograda prešao na banatsku stranu. Slika nije nastavila put ka Novom Sadu i Galeriji Matice Srpske, zaslugom tadašnje pančevačke opštinske vlasti, koja je bila spremna da se zaduži kreditom i otkupi ovo vredno delo. Slika “Seoba Srba” se i danas nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Pančevu.

Paja Jovanović je tokom Drugog svetskog rata naslikao i treću verziju slike “Seoba Srba”, za koju nije poznato gde je završila,  dok je po završetku rata oslikao i četvrtu verziju i poklonio je beogradskoj porodici Mandukić, koja ju je odnela u Njujork.  Tako je ovo čuveno delo, koje se često naziva i nacionalna ikona, podelilo sudbinu svojih likova i doživela mnoge seobe – ideja, likova, vlasnika, adresa

U trećoj fazi stvaralaštva, Paja Jovanović slika portrete koje su od njega naručivale mnoge ugledne ličnosti. Na svojim platnima je ovekovečio državnike, naučnike, vojskovođe, umetnike, članove kraljevske porodice, među kojima je i čuveni portret Mihajla Pupina.

Paja Jovanović je umro u Beču 1957. godine, a kao što je želeo, urna sa pepelom preneta je u  Beograd.

KONTAKT

Ukoliko želite da rezervišete sobu u našem hotelu ili imate bilo kakvo pitanje, sugestiju ili primedbu, molimo Vas pošaljite nam upit putem kontakt forme.

+381(0)13-355-444
+381(0)13-355-880

+381 62 611-811

Trg Kralj Petra I 8-10

reception@hotelgrandhedonist.com
office@hotelgrandhedonist.com

Ukoliko želite da rezervišete sobu u našem hotelu ili imate bilo kakvo pitanje, sugestiju ili primedbu, molimo Vas pošaljite nam upit putem kontakt forme.

+381(0)13-355-444
+381(0)13-355-880

+381 62 611-811

Trg Kralj Petra I 8-10

reception@hotelgrandhedonist.com
office@hotelgrandhedonist.com